Zaposleni imaju utisak da su poslodavci spremniji da pruže podršku ljudima sa telesnim zdravstvenim problemima. Iskustva sa diskriminacijom ili očekivanje iste, bio je najvažniji faktor koji je sprečavao zaposlene da podele informaciju o svom zdravstvenom stanju. U jednom istraživanju 38,6% zaposlenih je izjavilo da svom trenutnom menadžeru ne bi rekli da imaju teškoća u vezi sa mentalnim zdravljem. Baš zbog toga 60% ljudi koji imaju problema iz oblasti mentalnog zdravlja je izjavilo da ne bi tražili pomoć na poslu iz straha da ne budu obeleženi.
Surovu realnost otkrivaju podaci iz Britanije koji govore o tome da se skoro trećina zaposlenih u Britaniji (na poslu) suočilo sa problemima iz oblasti mentalnog zdravlja. Štaviše, 50% od ispitanih zaposlenih je osećalo simptome depresije u periodu od prethodnih 30 dana. Da stvar bude gora, isti procenat ispitanika je izjavio i da pri tome nisu imali nikakvu (emotivnu) podršku.
Kada zaposleni otkrivaju poslodavcu da imaju problem?
Zaposleni su spremni da otkriju problem poslodavcu pre svega kada se osećaju sigurno u vezi sa svojim poslom, tj. kada smatraju da zbog toga neće ostati bez posla, odnosno kada smatraju da otkrivanje neće imati negativne posledice po njih. S druge strane, otkrivaju poslodavcu probleme i u momentu kada simptomi postanu veoma izraženi i/ili kada je neophodno da odu na bolničko lečenje.
Nije problem samo u stigmi, već i u nedostatku međusobnog poverenja, nedostatku empatije, maksimalnoj usmerenosti na rezultat, a minimalnoj usmerenosti na zaposlene. Svi ovi faktori mogu negativno da doprinesu mentalnom zdravlju zaposlenih.
ZBOG ČEGA BI KOMPANIJE TREBALO DA SE BAVE MENTALNIM ZDRAVLJEM ZAPOSLENIH? (Nastavak na sledećoj strani)
