Sve veći broj istraživanja govori o stresu kao jednom od glavnih uzročnika narušenog psihofizičkog zdravlja. Prema podacima istraživanja koje je sprovela Evropska agencija za sigurnost i zdravlje na radu, stres na radu je drugi najčešći prijavljeni zdravstveni problem povezan sa radom u Evropi.
Iako pojam „burnout“ sindroma odavno nije nov, tendencija „sagorevanja“ na radnom mestu postaje sve prisutnija u današnje vreme.
Rezultati istraživanja su ukazali na to da je stres najčešće uzrok narušenog mentalnog zdravlja i to ukoliko se ne upravlja sledećim faktorima:
- Zahtevima posla, kao što su radno opterećenje i radne aktivnosti;
- Kontrolom ‒ odnosno nivoom uticaja koji zaposleni žele da imaju na to kako rade svoj posao;
- Podrškom, kao što su resursi i ohrabrenje koje zaposlenima daju rukovodioci, kolege i organizacija;
- Međuljudskim odnosima;
- Promenama ‒ načinom na koji se promene komuniciraju i sprovode;
- Radnim ulogama pojedinca ‒ neophodno je da su uloge jasno definisane i da ne postoji sukob uloga;
- Ravnotežom između radnog i privatnog života (work-life balans);
- Razvojem karijere, kao što je mogućnost za napredovanjem i razvijanjem veština.
Dodatni faktori koji negativno mogu da utiču na zaposlene su: prevelika buka, pritisak vremena, preopterećenost usled velike konkurencije, previše kontrole, mobing, smanjenje broja zaposlenih ili konstantno ponavljane istih radnji… Pored toga konstantni pritisci na poslu mogu ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje zaposlenih koji su u godinama i čija je otpornost već gotovo iscrpljena.
Šta kompanije mogu da urade u vezi sa očuvanjem i unapređenjem mentalnog zdravlja svojih zaposlenih?
Kompanije mogu mnogo toga da urade i to u dva smera. Prvi smer je u oblasti prevencije, a drugi u oblasti podrške.
Kada pričamo o prevenciji, kompanije mogu pre svega promovisati značaj brige za mentalno zdravlje kroz različite informativne i edukativne aktivnosti. Te aktivnosti mogu biti usmerene na uže ciljne grupe (npr. samo menadžere) ili na sve zaposlene. Mogu biti organizovane na poslu, ali i u drugim okolnostima – u široj zajednici, tokom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, nastupima u medijima i sl.
Važno je napomenuti da je promocija značaja brige za mentalno zdravlje važna za sve ljude, bilo da imaju neki mentalni poremećaj ili ne. Samim tim se radi i na smanjenju stigma jer kao što smo i ranije napomenuli, stigma je ukorenjena u neznanju i pogrešnim informacijama.
U procesu očuvanja zdravlja zaposlenih kompanije mogu da urade i sledeće:
- Obezbediti da se osoba uklapa sa zahtevima posla;
- Pripremiti zaposlene za posao;
- Kompanijska kultura bi trebalo da bude kombinacija visokih očekivanja i podrške;
- Postaviti osnove za dobru komunikaciju između menadžmenta i svih zaposlenih.
- Edukovati zaposlene o mentalnom zdravlju;
- Edukovati zaposlene na temu životnih veština (upravljanje stresom, rezilijentnost, upravljanje vremenom, emocionalna pismenost i emocionalna inteligencija).
S druge strane, važno je i da se smanje/eliminišu faktori koji mogu ugroziti mentalno zdravlje zaposlenih:
- Umor
- Dosada
- Opasnost od povreda
- Hronični stres
Da bi kompanija bila „zdrava“, ne samo u finansijskom smislu, već i kao suma zdravlja svojih zaposlenih, takođe je neophodno fokus staviti na razvoj lidera, razvijati timski duh i osećaj pripadnosti među zaposlenima i lojalnost kompanije prema zaposlenima kada im se dese problemi (bilo na poslu ili u privatnom životu).
Situacija u kojoj se trenutno nalazimo je većini kompanija skrenula pažnju i na značaj fleksibilnog pristupa organizaciji rada koji olakšava balans privatnog života i posla (klizno radno vreme, rad od kuće…), kao i na značaj različitih internih programa za unapređenje zdravlja (yoga, predavanja o zdravom životu, razni wellness programi…).
KOJI ZNAKOVI MOGU UKAZATI NA TO DA KOD ZAPOSLENOG POSTOJI POTENCIJALNI PROBLEM IZ SFERE MENTALNOG ZDRAVLJA? (Nastavak na sledećoj strani)
