Ukus kao nekad
Industrijska proizvodnja hrane je naša neminovnost, ali svest o korišćenju štetnih aditiva u cilju poboljšavanja ukusa ili produžene svežine, kao i jednoličan ukus industrijski proizvedene hrane (čak se i za povrće kaže da nema ukus „kao nekad“) okreće sve veći broj ljudi prema zanatskim, organskim i ne-industrijskim proizvodima. Pandemija i posledični karantin su dosta ljudi usmerili ka ruralnim područjima, gde je „domaća“ hrana dostupnija, te njena proizvodnja i konzumacija doživljavaju procvat. Mnoge prehrambene industrije i u ovome vide svoju šansu, te pokušavaju da unapređenjima proizvodnog procesa, korišćenjem prirodnih aditiva i završnom obradom koja podeća na „ručni rad“ isporuče potrošaču proizvod koji će zadovoljiti potrebu za „ukusom kao nekad“.
