Decenijama se proučava odnos između novca i sreće. Ono do čega su naučnici do sada došli je ovakav zaključak:
Novac kupuje sreću, ali manje nego što većina ljudi misli.
„Bogati ljudi nemaju samo bolje igračke. Oni imaju bolju ishranu i bolju medicinsku negu, više slobodnog vremena i smisleniji posao. U životu imaju više gotovo svakog sastojka u receptu za srećan život.
Pa, ipak, bogati nisu mnogo srećniji od onih koji imaju manje.
Ako novac može da kupi sreću, zašto to onda ne čini?“ pre više od 10 godina u prvim redovima svog rada pišu Dan, Gilbert i Nilson, istraživači sa Univerziteta Harvard, Columbia i Virginia. Na ovaj rad se i danas pozivaju mnogi psiholozi u pokušajima da razotkriju vezu između potrošnje novca i sreće.
Ljudi ne troše novac na pravi način
Korelacija između prihoda i sreće jeste pozitivna, ali umerena, i ta činjenica bi ljude trebalo više da zbunjuje nego što to čini, pišu Dan, Gilbert i Nilson.
Novac ljudima omogućava da rade ono što žele, pa zar ne bi trebalo da budu zadovoljni kada ga troše? Zašto više novca ne donosi daleko više sreće?
Jedan od odgovora na to pitanje jeste da stvari koje donose sreću jednostavno nisu na prodaju.
Novac ljudima omogućava da žive duže i zdravije, da se zaštite od briga i štete, da imaju slobodno vreme koje mogu da provedu sa prijateljima i porodicom, da imaju kontrolu nad svakodnevnim aktivnostima. Sve to su izvori sreće.
„Ljudi ne troše novac na pravi način. Većina ljudi ne zna osnovne naučne činjenice o sreći, o tome šta donosi sreću i šta je održava. Zato ne znaju kako da koriste novac da bi je stekli. Nije iznenađenje kada bogati ljudi koji ništa ne znaju o vinu završe s podrumima koji nisu mnogo bolje opremljeni od onih koje imaju njihovi susedi. I, ne bi trebalo da bude iznenađenje kada bogati ljudi koji ništa ne znaju o sreći završe živeći živote koji nisu mnogo srećniji od života bilo koga drugog.
Novac je prilika za sreću, ali je to prilika koju ljudi rutinski propuštaju jer stvari za koje misle da će ih usrećiti često u tome ne uspevaju“ tvrde istraživači.
Mit o količini – istina o kvalitetu
Sve navedeno govori da ljudi često ne koriste novac na način koji je zaista u skladu s onim što ih čini srećnim. Autori zaključuju da novac jeste sredstvo koje može doprineti sreći, ali samo ako se troši na pravi način.
Zamislite dvoje ljudi sa sličnim prihodima.
Jedan ulaže u iskustva, ima fleksibilno radno vreme, koristi novac da bi proveo više vremena s porodicom i prijateljima, a povremeno i daje u dobrotvorne svrhe ili pomaže kome je pomoć potrebna.
Drugi, pak, troši na luksuzne predmete koje ubrzo počinje da uzima zdravo za gotovo, ima preopterećen raspored i stalno juri „sledeću stvar“.
Iako imaju sličnu finansijsku moć, njihov osećaj sreće može biti drastično drugačiji. Ono što čini razliku nije samo koliko novca imaju, već kako ga troše.
Pet principa pametnog trošenja
Na osnovu brojnih eksperimenata i analiza, autori predlažu konkretne strategije za korišćenje novca na način koji realno povećava zadovoljstvo:
Kupujte iskustva, a ne stvari.
Ljudi često misle da će ih nova odeća, najnoviji telefon ili luksuzni auto učiniti dugoročno srećnima. Ipak, psihološki efekat takvih kupovina brzo bledi, čobek se navikne. Nasuprot tome, iskustva poput putovanja, koncerata, radionica ili večera s prijateljima, ostavljaju trajniji emocionalni trag. Čak i sećanje na iskustvo može godinama izazivati pozitivne emocije.
Trošite novac na druge, ne samo na sebe.
Iako je logično pomisliti da ćemo biti najsrećniji kada novac trošimo isključivo na lično zadovoljstvo, istraživanja pokazuju suprotno:
Ljudi koji redovno izdvajaju za poklone, donacije ili pomaganje drugima prijavljuju viši nivo osećaja sreće. Ovaj efekat je primećen i kod dece i kod odraslih. Altruizam ljude čini zadovoljnijim.
Kupujte vreme.
Danas je vreme možda vrednije od novca. Ljudi koji koriste novac da bi sebi oslobodili vreme (na primer angažuju pomoć u kući, koriste dostavu ili pomoć da bi izbegli stresne situacije) često prijavljuju viši nivo životnog zadovoljstva. „Kontrola nad sopstvenim rasporedom i mogućnost da se posvetimo stvarima koje volimo direktno utiču na emocionalno blagostanje“ pišu autori.
Unapredite zadovoljstvo kroz očekivanje.
„Zanimljivo je da samo očekivanje nekog pozitivnog događaja može izazvati više sreće nego sam događaj. Na primer, iščekivanje letovanja često donosi više radosti nego sam boravak na plaži. Zbog toga se preporučuje da kupovine koje nas raduju planiramo unapred, a ne impulsivno jer ćemo tako duže uživati u celom procesu.“
Izbegnite potrošnju koja vodi u rutinu.
„Luksuz i zadovoljstvo prestaju da budu posebni kada ih imamo stalno. Ako svaki dan jedemo u skupom restoranu, vremenom prestajemo da uživamo u tom iskustvu. Zbog toga je važno ograničiti ili razložiti zadovoljstva kako bi ostala emocionalno značajna.“
Zašto bogati nisu uvek i srećniji?
Ako novac može da kupi zdravlje, udobnost, slobodno vreme i sigurnost, zašto onda najbogatiji ljudi nisu uvek i najsrećniji?
Autori objašnjavaju da problem nije u novcu, već u neznanju o tome kako funkcioniše sreća. Kao što neko može da bude vlasnik skupog podruma vina, ali ne zna da uživa u njemu, tako i mnogi bogati ljudi ne znaju kako da „konzumiraju“ život na ispunjen način.
Još jedan faktor jeste hedonistička adaptacija. To je fenomen gde se ljudi brzo naviknu na promene u standardu. „Dobijemo povišicu, kupimo nov auto, preselimo se u bolji stan i vrlo brzo se vratimo na isti nivo zadovoljstva kao ranije.“
Zaključak psihologa je kratak: Novac je alat, sreća je veština
Najvažnija poruka istraživača jeste da novac sam po sebi nije garancija sreće, ali predstavlja alat koji vam može pomoći da živite ispunjenije i to samo pod uslovom da naučite da ga koristite pametno.
Zato, kad poželite nešto da kupite, zapitajte se:
- Da li ovo donosi iskustvo ili je samo stvar?
- Da li će ovo doprineti odnosima s drugima?
- Mogu li ovim sebi da kupim vreme, mir ili smisao?
- Da li trošim impulsivno ili planiram očekivanje?
