Matematika u svetu veštačke inteligencije može i ovako da se piše: ako tehnologija može da obavi deo posla koji danas rade ljudi, kompanija može da smanji broj zaposlenih, troškove i postane efikasnija. Ali, iza te jednostavne jednačine krije se skuplja greška. Gartner predviđa da bi do 2029. godine kompanije mogle ponovo da zaposle čak 30 odsto ljudi koji su prethodno ostali bez posla zato što ih je zamenila veštačka inteligencija i to po znatno višoj ceni.
Ova procena ne govori toliko o tome da AI neće ispuniti očekivanja, koliko o tome da kompanije možda pogrešno razumeju šta bi zapravo veštačkom inteligencijom trebalo zameniti“ komentar je Masela Švantesa poslovnog analitičara. Ukloniti posao koga više ne mora da obavlja čovek i ukloniti čoveka koji ga je do juče obavljao nije ista odluka. Upravo u toj razlici Gartner vidi jednu od važnijih lekcija za lidere danas.
Zaposleni nije samo trošak u tabeli
Tori Polman iz Gartner-a upozorava da kompanije koje AI prvenstveno koriste za smanjenje troškova rizikuju da odu predaleko i prebrzo. Posledice se možda neće videti odmah. Bilans će u prvom trenutku izgledati bolje, ali problem može nastati onda kada kompanija treba da razvije novi proizvod, uđe na novo tržište, razume neobičnu reakciju kupca ili donese odluku za koju ne postoji gotov obrazac.
Zaposleni, naime, nisu samo trošak koji stoji u tabeli. Kada ode čovek koji je godinama radio u kompaniji, sa njim mogu otići iskustvo, odnosi sa klijentima, poznavanje nepisanih pravila organizacije, sposobnost procene i hiljade malih informacija koje nikada nisu unesene ni u jedan sistem. Gartner upozorava da preveliko smanjivanje broja zaposlenih može da oslabi bazu talenata i institucionalno znanje. Ako se posle nekoliko godina pokaže da su ti ljudi ipak potrebni, kompanija ponovo plaća regrutovanje, obuku i vreme potrebno da novi zaposleni razumeju posao. A nekada pokušava da vrati upravo one koje je prethodno proglasila viškom.
Tu se otvara i problem koji se ne može lako izmeriti novcem – poverenje. Od zaposlenih se očekuje da prihvate AI, nauče da ga koriste, podele svoje znanje sa sistemima i pomognu kompaniji da tehnologiju što bolje uklopi u posao. Ali ako istovremeno veruju da učestvuju u stvaranju alata koji bi sutra mogao da ih učini nepotrebnim, teško je očekivati entuzijazam. Tehnološka transformacija tada prestaje da bude zajednički projekat i postaje tiha borba za opstanak.
Nije pitanje koga AI može da zameni
Gartner zato predlaže sledeće: „talent remix“, odnosno preoblikovanje poslova i drugačije raspoređivanje ljudskih sposobnosti. Umesto pitanja koliko ljudi može da se otpusti kada AI preuzme njihove zadatke, važnije postaje pitanje šta bi ti ljudi mogli da rade kada više ne moraju da troše vreme na ono što mašina može da obavi brže.
To je mala promena u formulaciji, ali velika promena u načinu vođenja kompanije. Pitanje „Čiji posao AI može da zameni?“ polazi od pretpostavke da je cilj smanjiti broj ljudi. Pitanje „Koji deo posla AI može da ukloni kako bi čovek stvarao veću vrednost?“ polazi od sasvim druge ideje a to je da tehnologija treba da proširi ljudske mogućnosti, a ne automatski da ukloni čoveka.
Zato bi možda najvažnija odluka pre ukidanja nekog radnog mesta trebalo da bude pokušaj redizajniranja. Ako AI preuzme rutinski deo posla, ostaje pitanje koje ljudske sposobnosti upravo zbog toga postaju vrednije. Procena, kreativnost, razumevanje konteksta, odnosi sa ljudima i iskustvo teško se vide u tabeli troškova, ali njihova prava cena često postane jasna tek kada nestanu.
Najuspešnije kompanije u eri AI-ja zato možda neće biti one koje su prve otpustile najviše ljudi. Mogle bi to biti one koje su na vreme shvatile da automatizovati posao i odreći se čoveka nije ista stvar. Najskuplji zaposleni ponekad nije onaj koji je ostao. Najskuplji može da postane onaj koga je kompanija prerano pustila – a zatim shvatila da mora da ga vrati bez mnogo pitanja o ceni.
