Globalna trka za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije čini se da ulazi u novu, rizičnu fazu. Dok tehnološke kompanije ulažu stotine milijardi dolara u razvoj naprednijih modela, jedan od najuglednijih svetskih stručnjaka za AI upozorava da bi „takva dinamika mogla imati egzistencijalne posledice“.
Profesor Stjuart Rasel sa Univerziteta Kalifornija, Berkli, ocenio je da vodeći ljudi tehnološkog sektora „igraju ruski rulet sa čovečanstvom“, aludirajući na ubrzanu komercijalizaciju veštačke inteligencije bez adekvatne regulative. Kako prenosi AFP sa samita AI Impact u Nju Delhiju, Rasel smatra da vlade dopuštaju privatnim kompanijama da preuzmu preveliki rizik u razvoju sistema koji bi mogli da nadmaše ljudsku kontrolu.
„Dozvoliti privatnim entitetima da se u suštini kockaju sudbinom svakog čoveka na planeti predstavlja ozbiljan propust vlasti“, poručio je profesor Rasel.
Između obećanja i opasnosti
U javnom diskursu o veštačkoj inteligenciji dominiraju dva narativa: jedan koji AI vidi kao pokretača medicinskih i ekonomskih revolucija, i drugi koji upozorava na potrebu za obuzdavanjem tehnologije pre nego što postane nekontrolisana pretnja.
Rasel pripada drugoj grupi. Britanski naučnik, koji se veštačkom inteligencijom bavi više od četiri decenije i autor je jednog od najuticajnijih univerzitetskih udžbenika iz ove oblasti, osnovao je 2016. godine istraživački centar u Berkliju posvećen bezbednosti AI sistema i razvoju „dokazivo korisne“ veštačke inteligencije.
Prema njegovim rečima, trenutni tempo inovacija, bez jasnih globalnih pravila, mogao bi u ekstremnom scenariju dovesti i do nestanka ljudske vrste. Posebno je zabrinut zbog razvoja sistema koji bi potencijalno mogli delovati autonomno i izvan kontrole svojih kreatora, pri čemu bi ljudska civilizacija postala „kolateralna šteta“.
AI kao nova hladnoratovska trka
Pojedini analitičari već godinama porede aktuelnu konkurenciju između SAD i Kine sa nuklearnom trkom tokom Hladnog rata. Profesor Rasel smatra da paralela nije preterana. Takmičenje u razvoju najmoćnijeg AI modela, uz elemente tajnosti, geopolitičke napetosti i ogromnih ulaganja, podseća na logiku odvraćanja i straha od zaostajanja.
Ruski predsednik Putin još 2017. godine izjavio je da će „onaj ko postane lider u ovoj sferi postati vladar sveta“, naglašavajući strateški značaj tehnologije.
Prema procenama analitičara, kapitalna ulaganja u AI infrastrukturu, uključujući energetski intenzivne data centre, premašuju stotine milijardi dolara godišnje. Samo u SAD se očekuje da investicije u AI tokom ove godine premaše 600 milijardi dolara.
Regulatorni raskorak
Dok Kina i Evropska unija uvode strože regulatorne okvire, uključujući obavezne procene rizika i ograničenja za visokorizične AI sisteme, u drugim delovima sveta pristup je znatno liberalniji. U SAD administracija predsednika Trampa zagovara tržišno orijentisan model razvoja, uz nastojanja da se ograniče državne regulative koje bi mogle usporiti inovacije.
Rasel tvrdi da čak i izvršni direktori vodećih AI kompanija razumeju rizike, ali se nalaze u tržišnoj klopci.
„Verujem da bi mnogi od njih želeli da uspore“, rekao je, „ali to ne mogu učiniti jednostrano jer bi ih konkurencija odmah potisnula, a investitori kaznili.“
Drugim rečima, tržišna logika nadjačava bezbednosnu.
Izazov za vlade i investitore
Za poslovni svet, ovo je poruka: AI ostaje najveći tehnološki i investicioni talas današnjice, ali i sektor sa potencijalno najvećim sistemskim rizikom. Dok investicije i valuacije rastu, regulatorna neizvesnost i etička pitanja postaju ključni faktori dugoročne održivosti.
Ako se aktuelna trka nastavi bez koordinisanih međunarodnih pravila, upozorava profesor Rasel, rizik neće biti samo tržišni već civilizacijski.
U eri u kojoj se tehnološki napredak meri brzinom lansiranja novih modela, pitanje bezbednosti možda postaje najvažnija poslovna i politička tema 21. veka.
