Coca-Cola je jedan od izuma koji su se desili slučajno, neplanirano. To je opšte poznata stvar. Kao i to da je za taj pronalazak glavni „krivac“ bio američki farmaceut dr Džon Pemberton. Pored slučajnosti Coca-Cola spada i u onu kategoriju dela za koje stvaraoci nisu ni slutili kakve će domete dostići. Pemberton je nehotice zaslužan za brend koji danas važi za najprepoznatljiviji na svetu čija zarada dovodi kompaniju u sam vrh poslovnog sveta, sa paletom proizvoda koji su pronašli mesto na svakom lokalitetu zemaljske kugle. Kako je biznis sa najpopularnijim gaziranim pićem nastao na tlu Amerike, iza njega stoji i zanimljiva priča, pomalo i mračna. Slična je onim pripovedanjima o modernim biznisima koji su nastajali iz tatine garaže. Priča o dr Džonu Pembertonu počinje iz njegove malene apoteke.
Ljuta rana pokrenula biznis
Neposredno pred građanski rat u Americi Džon Pemberton završava studije i dobija diplomu farmaceuta. U rat odlazi 1861. kao tridesetogodišnjak. Služio je kao potpukovnik u trećem konjičkom bataljonu Džordžije. Ranila ga je neprijateljska sablja 1865. u borbama kod Kolumba i rana je zahtevala dugo lečenje tokom kojeg je Pemberton razvio zavisnost od morfijuma. Paralelno sa lečenjem postao je i poverenik Medicinskog koledža u Atlanti. Osnovao je sopstveni posao u kojem je proizvodio sopstvene brendove u okviru farmaceutskih proizvoda. Radio je nekoliko godina i kao član državnog odbora koji je licencirao farmaceute u Džordžiji. I dalje ga je zavisnost od morfijuma mučila, pa je počeo da radi na alternativnoj varijanti koja bi mu pomogla da se reši zavisnosti.
Pet centi za čašu Coca-Cole
Kako se Džon Pemberton uverio na sopstvenom primeru koliko je zavisnost od morfijuma opasna, počeo je da eksperimentiše na lekovima bez opijuma. Čuo je od drugog doktora da može da izleči zavisnost od morfijuma kokom, koja krajem devetnaestog veka još uvek nije spadala u nelegalne supstance. Pemberton sklapa sopstvenu kombinaciju koja je sadržala list koke, orah i vino i naziva je „francuska vinska koka”. Kao zvaničan datum nastanka Coca-Cole vodi se 8. maj 1886. Tada je dr Džon Pemberton odneo bokal svog napitka do Džejkobsove apoteke u kojoj je napitak uzorkovan i proglašen odličnim. Sa sirupom je počela da se kombinuje i gazirana voda, pa je proizvod dobio epitet ukusnog i osvežavajućeg. Napitak je u apoteci mogao da se kupi za pet centi po čaši, a podatak koji se može pronaći na oficijelnom sajtu kompanije da je u prve dve godine prodaja u proseku iznosila skromnih devet pića dnevno.
Coca-Cola logo za sva vremena
Za današnje ime Coca-Cole zaslužan je Pembertonov saradnik i knjigovođa Frenk Robinson koji je smatrao da bi dva „C“ bila kompatibilnija i prihvatljivija tokom reklamiranja potrošačima umesto dotadašnjeg ,,Coca-Kola“. On je ispisao i danas najpoznatiji logo na svetu. Ubrzo se pojavio i prvi oglas u The Atlanta Journal koji je pozivao građane da probaju „novi i popularni gazirani napitak“. Na tendama su počele da se pojavljuju ručno ispisane reklame Coca-Cola sa posebnim dodatkom ,,piće”, kako bi obavestile prolaznike da je napitak spreman u točilicama. Popularnost pića se iz Atlante raširila po celom jugoistoku zemlje, a potražnja je sve više rasla. Tako je, po rečima Pembertona ,,najbolji od svih tonika koji pomaže varenje, daje snagu mišićima i jača nervni sistem“ stigao na američko tržište odakle će se u veku koji je usledio proširiti na ceo svet.
Na korak do sna
Pemberton je brzo shvatio da mu je potrebna podrška za masovno tržište, pa je pokušavao da osnuje kompaniju. Imao je planove da napusti svoj apotekarski posao i da se potpuno posveti promociji svog pića. Velika želja mu je bila da time obezbedi svog sina Čarlsa. Planirao je da ga postavi na mesto direktora. U martu 1888. godine dr Džon Pemberton je podneo zahtev višem sudu u Fultonu za osnivanje prve Coca-Cola kompanije. Pet meseci kasnije je umro.
Na dan Pembertonove sahrane sve apoteke su zatvorile svoje prodavnice u znak poštovanja i svi su masovno prisustvovali službama. Tog dana nije se natočila ni kap Coca-Cole. Novine u Atlanti pisale su o Pembertonu kao ,,najstarijem apotekaru Atlante i jednim od njenih najpoznatijih građana”. Pemberton je iza sebe ostavio sina da se bori sa ostacima biznisa koji je pokrenuo, ali se on baš nije ponašao profesionalno, pošto je rasprodao ono što je ostalo od posla i 1894. pod nerazjašnjenim okolnostima umro. Pored Čarlsa je pronađena vrećica sa opijumom. Tako se krug zavisnosti u kojem su se našli otac i sin zatvorio, a iz njega se izrodio najveći brend na svetu.
