Zapitajte se: Da li postavljate prava pitanja?

Dobar novinar baš kao i dobar investitor ili biznismen, bez trunke sumnje će vam reći da najbolji odgovori često dolaze od pravih pitanja. Sposobnost da postavite pravo pitanje rešava veliki deo svakog problema.

Isitina je da ’ako pokucate, otvoriće vam se’ i da ’ko pita ne skita’, ali kad je reč o pitanjima, stvari nemojte uzimati zdravo za gotovo. Drugim rečima, ako sledite masu i trendove, propustićete one ’dublje sile’ koje oblikuju situaciju i izgubićete vreme. Suvišno je i reći da ni željeno rešenje nećete dobiti u odgovoru.

Jedno od najjednostavnijih, a istovremeno najmoćnijih pitanja koje može ukazati na put ka rešenju i uspehu je veliko – Zašto?

Prava pitanja u biznisu

Ako volite da čitate o iskustvima drugih i načinima kako su u realnom životu rešavali probleme, dakle, postavljali pitanja, nije vam promakao Džef Bezos.

Osnivač Amazona je u ranim danima postavljanja platforme, dok se većina tehnoloških preduzetnika fokusirala na kreiranje atraktivnih sajtova ili monetizaciju digitalnih oglasa, Bezosa su mučila drugačija pitanja. Umesto da pita:

„Kako da izgradim sledeću veliku tehnološku kompaniju?“ pitao je:

„Kako mogu da iskoristim internet da na efikasniji način prodajem proizvode koje ljudi već žele?“ 

To pitanje ga je dovelo do knjiga. Knjige su bile proizvod koji je već imao dobro razvijeno tržište, ali koji je značajno mogao da profitira od online prodaje. Ovo pitanje pomerilo je Bezosovu pažnju od toga da bude još jedan tehnološki startup do postajanja suverenog giganta i logistike i korisničkog iskustva.

Amazon je uspeo ne zato što je pronašao nov način da odgovori na stara pitanja, već zato što je Bezos postavljao potpuno nova pitanja – procena je stručnijih analitičara koji su danas jednoglasni.

Finansijska metrika nije prva

Još jedan upečatljiv primer postavljanja pravog pitanja u investiranju dolazi od Hauarda Marksa, suosnivača kompanije Oaktree Capital. Ovaj primer u svojim analitičkim tekstovima navodi Erik Markovic.

„Tokom finansijske krize 2008, dok su mnogi investitori paničili i prodavali imovinu zbog pada tržišta, Marks je situaciju sagledao iz potpuno drugačijeg ugla. Četiri dana nakon kolapsa Lehman Brothers-a u septembru 2008, Marks je izdao sada već čuveni memo pod naslovom: „Niko ne zna.“

U svom tekstu Marks postavlja pitanje: 

„Da li će se finansijski sistem urušiti ili je ovo samo najteži pad koji smo ikada videli? Moj odgovor je jednostavan: nemamo izbora nego da pretpostavimo da ovo nije kraj, već samo još jedan ciklus koji treba iskoristiti.“ 

Postavljanje pravog pitanja donelo mu je prednost. Umesto da ga povuče haos kratkoročnih dešavanja, Marks se usredsredio na razumevanje šire psihologije tržišta i prepoznavanje prilika u krizi. Na taj način prepoznao je visokokvalitetnu imovinu po sniženim cenama, znajući da je strah gurnuo njihovu vrednost ispod one koja im zaista pripada. Ovo mu je omogućilo da donese neke od svojih najboljih investicionih odluka u vremenu kada su se drugi povlačili s tržišta.

Marksova sposobnost da postavlja dublja pitanja o psihologiji investitora, umesto da se bavi samo finansijskim metrikama, izdvojila ga je od drugih. Razumeo je da je za dugoročni uspeh u investiranju potrebno postavljati pitanja ne samo o osnovama kompanija već i o emocionalnim pokretačima tržišta.

Šta Markovic u ovom slučaju navodi ako lekciju? Zapisao je:

„Najbolje investicione odluke često dolaze iz pitanja poput: „Šta je pravi pokretač ovog tržišnog kretanja?“ umesto jednostavnog: „Da li je ova akcija dobra kupovina?“ Ovo omogućava investitorima da otkriju skrivene prilike i izbegnu mentalitet stada, posebno u vremenima ekstremne tržišne nestabilnosti.“

Moć pitanja „Zašto?“

Jedno od najjednostavnijih, ali i najmoćnijih pitanja u biznisu i investiranju je – Zašto? 

Tu je još jedan primer mnogima poznat.

Pre nego što je Tesla postala poznato ime, tržište električnih automobila bilo je malo i neprovereno. Većina automobilskih kompanija postavljala je pitanje: „Kako možemo učiniti električne automobile pristupačnijim?“ To je bilo pogrešno pitanje. Mask je ovako pitao:

„Zašto električni automobili već nisu bolji od tradicionalnih automobila?“ 

To „zašto“ otključalo je potpuno drugačiji pristup. Umesto da pokušava da se direktno takmiči s cenama automobila na benzin, Mask se usredsredio na proizvodnju automobila koji je bolji – brži, poželjniji i zabavniji za vožnju. Nije se pitao kako da se takmiči na zasićenom tržištu, već je pitao zašto tržište već nije evoluiralo. To je pitanje promenilo sve, usaglasili su se budni posmatrači istorije biznisa.

Tri ideje za postavljanje pravih pitanja

Pod pretpostavkom da nije svako talentovan za postavljanje pravih pitanja, postoji način kako se to uči i primenjuje.

Kako da postavljate bolja pitanja? Markovic nudi tri praktična koraka:

• Postavljajte otvorena pitanja. Otvorena pitanja su moćan alat. Ne ograničavaju odgovor na opcije „da“ ili „ne.“ Ona pozivaju na dublju sliku i mogu otvoriti potpuno nove puteve razmišljanja. Umesto da pitate: „Da li je ovo ulaganje rizično?“ pitajte: „Koji rizici mi ovde promiču?“ ili „Kako bi ovaj poslovni model mogao da napreduje u narednih pet godina?“
• Usvojite način razmišljanja početnika. Često mislite da znate odgovore ili se oslanjate na pretpostavke. Ali, jedan od najefikasnijih načina za postavljanje dobrih pitanja jeste pristupanje situacijama mentalitetom i razmišljanjem početnika. Ponašajte se kao da prvi put učite o nekoj temi. To eliminiše predrasude i otvara prostor za postavljanje „glupih“ pitanja. Ta pitanja često vode do najdubljih odgovora. Na poslovnim sastancima ili prilikom istraživanja investicija, ne bojte se da pitate: „Zašto ovo funkcioniše ovako?“ ili „Šta ako ovaj problem sagledamo iz potpuno drugačijeg ugla?“
• Usredsredite se na dugoročne efekte. Umesto da pitate: „Kako možemo da dovedemo profit do maksimuma u ovom kvartalu?“ pitajte: „Kako će ova odluka uticati na nas za pet ili deset godina?“ U investiranju, umesto da pitate: „Da li će ova akcija rasti sledeće godine?“ pitajte: „Koja je konkurentska prednost ove kompanije i koliko je ona održiva tokom vremena?“ Ovakva pitanja vas primoravaju da razmišljate strateški i donosite bolje dugoročne odluke.

Umetnost postavljanja dobrih pitanja je veština koja zahteva vreme, ali je izuzetno vredna. Najbolji novinari, lideri u biznisu i investitori znaju da nije reč o tome da imate sve odgovore. Reč je o tome da znate kako da postavite prava pitanja. Kada postavite prava pitanja, odgovori će slediti i često će vas odvesti do prilika koje su drugi potpuno prevideli.