Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu je Mađarica Katalin Kariko. Nagradu je zvanično zaslužila sa kolegom Druom Vajsmanom zbog otkrića koja su bila ključna za razvoj mRNA (messenger ribonucleic acid) vakcina protiv virusa Covid 19 tokom pandemije.
Ovo je zvanično saopštenje Nobelovog odbora.
Zapravo, inovativna mRNK tehnologija prvi put je dobila komercijalnu primenu u pravljenju vakcina protiv korona virusa. U osnovi je ideja postojanja molekula genetskog koda pod nazivom ’prenosnik RNK (ribonukleinske kiseline)’ preko kojeg se izaziva rekacija imunog sistema. Tako se telo priprema da se bori protiv virusa kada sa njim dođe u kontakt. Kao do sada, kako bi stekao imunitet u telo se ne unosi virus i ne ometa se DNK.
Za sve koji nisu biohemijski pismeni ili stručni, dovoljno je reći da je ovo revolucija. Ideja nije od juče i kao kod svih pronalazaka iza nje stoje godine i godine rada i odricanja. Ovoga puta, tu se krije jedna žena Katalin Kariko (68) koja je život posvetila nauci, istraživanjima, za koju njeni saradnici kažu da nije znala za vreme i doba dana kada je posao u pitanju. Počela je iz skromne kuće bez tekuće vode, bez frižidera, od roditelja vrednih zanatlija iz malog mađarskog sela. Školovala se u Segedinu.
Katalin Kariko izvučena iz senke
Na čitavoj ideji primene mRNK Kariko godinama radi sa ciljem da pomogne kod genetskih oboljenja, raka, HIV-a, gripa, bolesti srca. Ova mRNK tehnologija je nešto kao ’softver života’ jer se koristi za podsticanje proizvodnje proteina u telu. Ćelije čoveka koriste mRNK za prevođenje gena DNK u dinamičke proteine uključene u gotovo svaku telesnu funkciju. Ovo je samo kratak opis da bi svako razumeo koliko je revolucionarna nova ideja za koju su Kariko i Vajsman zaslužili nagradu.
Katalin Kariko su popularni mediji pre dve godine izvukli iz senke. Time ju je uvrstio u 100 najuticajnijih ljudi današnjice. Pridružio se i časopis People. Gospođa Kariko je uzeta kao primer slepe tačke u sistemu nagrađivanja naučnika pogotovo ukoliko se bave ’rizičnim’ temama i oblastima. Kariko je pravi pravcati prototip jer je svoje naučničke prste umešala i u medicinu što je moralo da se odrazi i na svakodnevne živote.
Dosadašnja karijera ove izuzetne žene, vizionara i inovatora nije tekla glatko, nije živela u izobilju niti joj je pripao komad američkog sna. Nobel je veliko finale i potvrda da je jedna od retkih, ali stigao je kao nagrada za više od 40 godina predanog rada bez traga ideje o odustajanju.
Ne radim za tebe
Godine bez novca, bez slave i prestiža dugo su bile stvarnost Katalin Kariko. Za Wasington Post je pre dve godine ispričala da je kući mužu donosila pokvarenu laboratorijsku opremu kako bi je popravio, a tegle za kisele krastavce koristila je za svoje uzorke. Rad je bio suština i njeno razumevanje neuspeha je bilo nesvakidašnje. Nije radila, kako je rekla, za tuđu ideju uspeha. Radila je za sebe.
Prisetila se američkog dela karijere i kolege koga je čula da se drugom kolegi hvali:
„Kati radi za mene“, rekao je.
Osvrnula se i dodala:
„Ne radim za tebe. Misliš da sam u subotu i nedelju tu za tebe? Ovde sam zbog sebe, ovde sam da naučim i više razumem“. Njeni saradnici kažu da je to prava Katalin.
Dva Olimpijska zlata
Pored Nobela, Katalin Kariko u kući ima i dve Olimpijske medalje. Njena ćerka Suzan Francian je dva puta osvojila zlato na OI u veslanju. Kariko je u jednom od intervjua govorila o roditeljstvu i manjku vremena da provodi sa porodicom jer je praktično živela u laboratorijama, a i nije bilo previše novca za odmore.
„Deci treba reći, ne treba previše asistirati i pomagati jer deca uče posmatrajući vas. Gledaju kako se odnosite prema drugima, partneru, starijima. Umesto da govorite, pokažite“, rekla je Nobelovka.
Njena ćerka Suzan za Make It rekla je da je od majke naučila da ’prvih 500 metara oseća kao da sedi na kiselini, ali zato ostatak (trke) odrađuje um’.
Što se neuspeha i upeha tiče, majka Katalin ju je naučila:
„Osećala sam se uspešnom i kada su me drugi smatrali neuspešnom. To je zato što sam uvek imala punu kontrolu nad onim što radim.“
Katalin Kariko ukratko
Ukratko, put naučnice Katalin Kariko ovako je tekao:
- U Segedinu je stekla magistarsku i doktorsku diplomu. Radila je na Institutu za biohemijska i biološka istraživanja. Imala je problema i sa vlastima jer su je ucenjivali, kako stoji knjizi Injekcija koja je spasila svet, Gregorija Zakermana. Institut gubi donacije i Kariko je u potrazi za poslom.
- U Ameriku je poziva kolega sa Temple Univerziteta, pomaže oko papira za ulazak u SAD. Sa mužem i dvogodišnjom ćerkom se pakuje, prodaju auto i na crno kupuju 900 funti koje su sakrivene u plišanom medvedu takođe stigle u Ameriku. To je bila 1985.
- Nekoliko godina radi za Temple Univerzitet, kolega koji joj je pomogao da se preseli, prijavljuje je imigracionom jer je pregovarala da pređe na drugi fakultet. Iako je bila na lošem glasu, ipak je angažuju istraživači u vojnom medicinskom centru, počinje saradnju sa kardiolozima i ulazi u svet medicine. Od 1997. sarađuje sa imunologom Vajsmanom sa kojim je podelila Nobelovu nagradu.
- Ovaj naučnički par osniva kompaniju RNARx i dobijaju 2013. patente za upotrebu nekoliko modifikovanih nukleozida za smanjenje antivirusnog imunološkog odgovora na mRNK . Ubrzo nakon toga, univerzitet Pennsylvania je prodao licencu, Moderna je kontaktira, ali licenca više nije bila dostupna. Da bi nastavila rad na mRNK, pre 10 godina pristaje na poziciju potpredsednice BIOnTech RNA Pharmaceuticals.
- Ostala je docent na fakultetu, a od ove godine je profesor Univerziteta u Segedinu.
- U Budimpešti je oslikan veliki mural sa likom Katalin Kariko.
