Surovost i poslovne greške Volta Diznija

Mirjana Pašćan
Mirjana Pašćan
Editor, Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Naredne godine proslavljaće se 100 godina od kako je Volter Elijas Dizni kročio u Holivud. Imao je 22 godine, veliki crtački dar, ali i iskustvo evropskog rata i problematično detinjstvo sa ocem od koga je želeo da ode što pre. Čekale su ga poslovne greške i nervni slom i teška borba. To je bio samo početak Walt Disney imperije koja je još za Diznijevog života prerasla njega kao autora, crtača, ime i prezime.

U Holivud

U Holivud je Dizni stigao sa koferom do pola popunjenim košuljama i donjim vešom, a od pola crtežima. Stigao je i sa jednim kaputom i dva para različitih pantalona. U džepu je nosio 30 dolara (današnjih 520) i društvo brata Roja koji je kao ranjeni ratni heroj mesečno od države dobijao nadoknadu od 85 dolara (današnjih 1500). „To je bilo sve“, kako je Dizni rekao u jednom od retkih radijskih intervjua za Canadian radio show 1959.

Došao sam u Holivud da radim bilo šta u studijima kako bih učio. Tadašnji biznis crtanih filmova bio je prilično čvrsto postavljen i bilo je teško upasti u redove. Imao sam i utisak da sam zakasnio. Zato sam se trudio da uđem u svet pokretnih slika kako bih učio“, ispričao je u intervjuu Volt Dizni.  

Iako veoma mlad, Dizni nije stigao u srce američke filmske industrije bez poslovnog iskustva. Njegovi biografi pišu da se veliki majstor crtanih likova zeca Osvalda, Mikija Mausa, Plutona i Paje Patka već oprobao u poslu reklama u Kanzasu. Neuspešno.

Volt Dizni od rata do zeca Osvalda

Pošto je slagao za godine, Dizni je uspeo je da se uključi u Prvi svetski rat, ali samo kao vozač Crvenog krsta u Francuskoj. Imao je 16, svršeno pola umetničke škole i biografi tvrde ne tako srećno detinjstvo iza sebe. Zbog agresivnog oca bežao je u crtanje i vreme je provodio sa životinjama. Veliki deo karijere Volta Diznija je bilo i davanje glasova crtanim likovima koje je stvarao. Bio je fasciniran životinjskim zvucima. Tako je i prvi Miki Maus govorio falsetom iz grla njegovog tvorca.

Povratak iz rata u Ameriku doveo ga je na mesto pomoćnika u jednom studiju koji je izrađivao reklame. „Želeo sam da pravim stripove i filmove i svoju firmu“, rekao je. Sa starijim bratom Rojem pokreće Laugh-O-Gram Studios koji nije uspeo da opstane. Dizni tu nije stao i iz Kanzasa se pakuje za Los Anđeles da bi se oprobao kao glumac. Ovo je bila još jedna loša procena i odluka koja ga je navela da pozove brata da se doseli kod njega na zapadnu obalu kako bi zajedno radili.

Svedoci tvrde da je Roj imao kliker za poslovne knjige i novac za razliku od Volta. Zajednički rad je u ovom delu sveta doneo uspeh – oživeo je lik zeca Osvalda koji je ubrzo postao zvezda.

Volt Dizni je imao tim ljudi koje je povukao iz Kanzasa kako bi mu pomogli u crtanju 12 započetih projekata za koje je imao potpisane ugovore. Uspeo je sam da završi šest crtanih, u garaži sa pozajmljenom opremom. Ali, bilo je previše za jednog čoveka, pa makar on bio i neumorni radnik kakav je bio Volt.

Bila je to uspešna godina, ali i mnogo posla oko firme i formalnosti. Tako da sam morao da odustanem od crtanja kako bih radio na podizanju organizacije i nije mi bilo žao. Imao sam talentovanu ekipu“, u radio intervjuu rekao je Volt Dizni. Tako je 1923. osnovana kompanija Walt Disney i danas gigant u svetu zabave.

Poslovne greške Volta diznija

Ovaj uspeh je za braću Dizni kratko trajao. Poslovni put u Njujork na finalno potpisivanje ugovora doneo je još jedan gotovo smrtonosan udarac kreativcu kakav je Volt. Universal, ’veliki igrač’ je bio posrednik na koga je Volt pristao kako bi posao bio bolje doveden do kraja.

Volt Dizni je bio prevaren. I, umesto profesionalizma i velikih igrača, desilo se da je Universal preuzeo prava na lik Osvalda i preuzeo ceo Diznijev kreativni tim. Ništa se nije tu moglo.

Bila je to velika lekcija koju sam naučio – nikada sa posrednikom! Ništa oni ne doprinesu. Mi smo sve uradili. Ostao sam bez lika i morao sam pod hitno da stvorim novog. Na povratku sa sastanka, u vozu, znao sam da će to biti miš. Trebalo je da se zove Mortimer, ali moja žena je odmahnula i predložila Miki. Zvučalo je milije“, prisećao se Volt Dizni svog velilkog poslovnog sloma koji je ispratio i nervni slom, kako pišu biografi.

Tako je 1928. nastao najpoznatiji miš na svetu, čuveni lik koji je dobio i glas, pokret, celu ekipu koja ga prati kao i velike parkove zabave u kojima je glavna zvezda. Miki Maus je odavno prevazišao život u stripu ili crteža na šolji i majici. Iz jedne poslovne prevare oživeo je jedan simbol zabave koga poznaje svaki stanovnik planete još od polovine 20. veka.

Zanimljiv podatak je da je 1966, u godini smrti Volta Diznija, njegove filmove videlo 240 miliona ljudi, 80 miliona je čitalo njegove stripove, blizu 200 miliona je gledalo televizijske projekte. Ali je isto tako, nakon prevare u Njujorku poslao blizu 300 zahteva bankama za kreditiranje oporavka i rada na novim projektima sa Mikijem Mausom i dugometražnim filmovima. Snežana i sedam patuljaka su izašli u javnost tek 1937, Pinokio 1940, Bambi 1942.

Diznijeva surovost

Bile su to duge godine vraćanja dugova i velikog rada, ’obroka samo sa pasuljem’ kako pišu Diznijevi biografi. Ostavile su trag u načinu na koji je Volt Dizni poslovao.

Nije bio posebno omiljen među članovima svog tima, tako da je doživeo i štrajk i pokušaj zaposlenih da osnuju neku vrstu sindikata koga je Volt ugušio i kaznio sve aktere. Nije imao takta u komunikaciji i više puta je brata Roja izbacivao sa kreativnih sastanaka uz dreku:

Ti ćuti! Idi dole u podrum i zabij nos u svoje knjige!“

Kritičari lika Volta Diznija barataju punim koferima argumenata protiv ovog kreativca kao poslovnog čoveka. Iako je u javnosti deci predstavljan kao ujka Volt, daleko da je privatno bio ljubazan i mio ujka. Njegove poslovne neuspehe i lomove posmatraju kao posledice njegovog neljudskog odnosa prema saradnicima. Bio je protiv i zapošljavanja crnaca, pre svega u parkovima zabave.

I otvaranje prvog Diznilenda 1955. mediji su prozvali Crna nedelja jer je prošao prilično neslavno. Loša procena broja posetilaca donela je neviđene redove na ulazu duge više kilometara. Svedoci su pisali da je zbog vrućine asflat smekšao, pa su ženama upadale štikle. A zbog štrajka zaposlenih, fontane sa pijaćom vodom nisu radile i postojao je zastoj u radu nekih od atrakcija za zabavnu vožnju.

Najbolji je udarac u zube

Ipak, Dizni ne bi bio Dizni ako se ne bi izborio. Kada je u retkim intervjuima govorio o sebi, uvek je isticao važnost crtanja kao neku vrstu pribežišta.

„Crtanje je moje sredstvo za postizanje cilja“, rekao je. Kao veoma uspešan i iskusan lider šou biznisa, nekoliko puta je istakao koliko je bilo važno što je dobio toliko ’udaraca u zube’.

Sve nevolje i teškoće koje su me snašle, ojačale su me. To ne znaš dok ne doživiš. Ali, udarac u zube je najbolja stvar na svetu koja može da ti se dogodi“, rekao je pred sam kraj života veliki Volt Dizni, za veći deo sveta nasmejan i uglađen gospodin urednih brčića uvek okružen decom. A, za onaj manji deo koji je sa njim blisko sarađivao, po rečima Nila Gablera, najvećeg Disney biografa, Volt Dizni je bio surov, terorista, čovek divlje naravi koji zbog poslovnog puta nije otišao na očevu sahranu i posebno je bio osetljiv na ’levičarske’ teme.

Bez obzira na sve, surovost i poslovne greške Volta Diznija ovom svetu su donele mnogo radosti.

1 KOMENTAR

Komentari su zatvoreni.

Preporučujemo

Pratite nas